„Neće se ova firma u potpunosti promeniti dok je stari živ“. Ili da priđemo sasvim blizu poruci koju želim da podelim – „Niti jedna kompanija ne može se u potpunosti profesionalizovati dok je osnivač živ“. Osim ako je ne proda.

Najveća dilema koju većina osnivača ima je „kako biti pravedan prema deci, a učiniti najbolje za kompaniju“ jer ono što je pravedno prema deci ne mora biti najbolje za kompaniju i obratno.

Najkraći, a tačan odgovor na pitanje „Šta je u stvari uspešna generacijska tranzicija u porodičnim kompanijama“ glasi - „Kompanija nastavlja da uspešno funkcioniše, a članovi porodice imaju normalan nedeljni ručak.”

U sledećoj i u svim godinama koje slede želimo osnivačima da grade kompanije u kojoj će sem njihove i „druga deca“ želeti da rade a naslednicima i menadžerima da ih u tome iskreno podrže.

„Prvih 15 godina razmišljao sam isključivo kao zubar, tek unazad godinu dana razmišljam kao poduzetnik.“

Josip Čes, Dental centar Čes

Pozivam na pažljivo čitanje teksta koji je pred vama. Autor je Jakov Urbanke, CEO HSM iz Zagreba. On i brat Juraj prošli su kroz uspešan proces tranzicije sa osnivača/roditelja Blaženke i Aladara. Jasan je Jakov, otvoren i direktan i njegove poruke su takve. Piše o procesu koji je bio težak, zahtevan i uspešan i deli ono što su naučili. Tekst je dugačak i molim čitajte ga na miru. Hvala Jakove, radujem se sledećima.

B.V

U procesu pripreme kompanije za biznis transfer ključno mesto zauzima postavljanje jasne organizacione strukture. Pred Vama je tekst dr Zvezdana Horvata jednog od najiskusnijih svetskih praktičara i konsultanta u ovoj oblasti.

Dakle na čelu SAMO 12% porodičnih kompanija u svetu se nalaze menadžeri koji nisu članovi porodice. Pitanje je da li …

U Beogradu je dana 04. oktobra 2022. godine održan USAID CATALYZE Engines of Growth događaj na kome su učesnici razgovarali o pristupu finansijama i perspektivama private equity i venture capital fondova, kao i ključnim izazovima sa kojima se susreću i fondovi i lokalne kompanije u procesima saradnje.

Taj trenutak kad me osnivači, drage volje samonikli preduzetnici i teškom mukom samouki menadžeri, upitaju "I šta kažete, kako Vam se čine ovi moji direktori, menadžeri?". Srećom do sada je svaki reagovao osmehom na moj odgovor: "Ko ih je menadžerima pravio - odlični su"

Pre dve sedmice Milovan Zvijer je vratio temu uvođenja menadžera u vlasničku strukturu. Na ovu temu podrazumevana teza je da „menadžeri oće a vlasnici ne daju“. Danas tekst Irene Bulat tendenciozno pisan i nazvan „UČESTOVANJE U VLASNIŠTVU – ZAŠTO NE IZ UGLA MENADŽERA“, a za dve sedmice zašto DA iz ugla vlasnika.

Prolazi vreme u kome tzv. ključni zaposleni (eng. key employees) rade „samo“ za platu. Ako plata nije dovoljna da se zadrže ključni zaposleni, šta su alternative: ozbiljne bonus šeme, „puštanje“ zaposlenih u vlasničku strukturu ili nešto treće?

Gde sam tu JA, a gde su tu ONI, danas sa pogledom na sutra?!

Zaista, zašto se ne radi na rešavanju nečega što je od suštinskog značaja za dugoročni opstanak i život porodičnih kompanija ili onih koje porodične postaju kada se i druga generacija biznisu priključi?

Porodični protokol je dokument koji teži da na sveobuhvatan način reguliše prava, obaveze i odgovornosti članova porodice u odnosu na porodični biznis.

Ili „Dok dišem, nadam se da neću nikad umreti i samim tim neću morati da prenosim vlasništvo nad mojom kompanijom i tako donosim bilo kakve odluke po tom pitanju”

Izvod iz eseja nakon modula posvećenog temi Životni ciklusi preduzeća na Adizes Leadership Programu

Delimo sa vama govor Slobodana Spasovića, osnivača preduzeća Cini iz Čačka

Dobrovoljci i prvopozivci

Finansijske informacije za vlasnike