Zapisi pred svitanje u porodičnoobiteljskim tvrtkakompanijama(prvi deo)

Autor: Boris Vukic

Idealan scenario za osnivače je onaj po kome na početku u svojim kompanijama moraju da rade SVE, zatim se malo oslobode pa rade SVAŠTA, onda se izbore pa rade NEŠTO i na kraju oni najmudriji u tim istim kompanijama ne rade NIŠTA (govorim naravno o operativnom radu).

A najvažnije je da su scenaristi upravo ONI, osnivači.

&

Biološki naslednici biće u mnogim stvarima bolji od svojih roditelja, osnivača. Mala je verovatnoća da će biti bolji u onome što je on najbolje radio, da će imati tako dobar i pronicljiv preduzetnički njuh kao što su imali harizmatični osnivači. Veća je verovatnoća da će pred njima biti izazov da budu na čelu (ili što ne "samo" deo) kompaktnog tima koji će voditi kompaniju. Ključna razlika je u tome što će naslednici morati da nauče kako da rade sa svojim saradnicima. Za razliku od kompanija koje vode osnivači i gde saradnici moraju da nauče kako da rade sa njima. I tome je ključna razlika u tzv. liderstvu između prve i drugih generacija. Tačka.

&

"Ja sam ti, prijatelju moj, moju utakmicu izgubio sa 2:0. Sin je primljen na doktorat u Nemačku a ćerka je upisala medicinu, nema ti njih kod oca u firmi“

„Nisi, dragi moj samonikli, svi vi ubedljivo vodite sa 3:0 jer svako od vas radi što voli. Utakmica još nije gotova, u dobroj si formi i važno je postići još nekoliko golova“

&

"Ko smo to mi da našoj deci namećemo naše snove", mudrost je Đorđa Lazića, osnivača ovdašnjeg, koje sam se danas opet setio u razgovoru sa jednim mladim, školovanim, pametnim a potencijalnim naslednikom. Kad sam počeo da pišem ove redove krenuh sa idejom da još nešto dodam, no stajem - Sapienti sat.

&

Skoro pa uvek desi se taj trenutak nakon uvodne dijagnostičke radionice poznate kao Syndag. Taj trenutak kad me osnivači, drage volje samonikli preduzetnici i teškom mukom samouki menadžeri, upitaju "I šta kažete, kako Vam se čine ovi moji direktori, menadžeri?". Srećom do sada je svaki reagovao osmehom na moj odgovor: "Ko ih je menadžerima pravio - odlični su"

& 

Naši klijenti, osnivači sa kraja prošlog i početka ovog stoleća, više preferiraju da se biznis transfer završi u okviru obitelji. Istraživanje koje je CEPOR radio 2015 u Hrvatskoj a moj tim 2017 u Srbiji je pokazalo da je generaciji osnivača preko 55 godina ideja prodaja strana (isti postotak od svega 6% je priželjkuje). No … Nemam novija istraživanja ALI mogu iz svoje savetodavne prakse poslednjih godina da potvrdim da se tu situacija značajno promenila. Prodaja se među članovima obitelji više ne doživljava kao predaja. Ona jeste legitimna opcija „na stolu“ za koju je kao za bilo koji scenario biznis transfera treba pripremiti ne samo osnivače već i naslednike, obitelj i kompaniju ( naročito menadžere koje ostaju). Znate, jedno je imati kompaniju koja vredi milione a drugo je imati te milione na računu. Jedno je raditi za osnivača a sasvim drugo za drugog „gazdu“ ili biti deo velike korporacije.

Boris Vukić

Previous
Previous

Četiri pitanja za Milovana Zvijera

Next
Next

Učestvovanje u vlasništvu - zašto NE iz ugla menadžera