Intervju Milovana Zvijera časopisu BIZNIS I FINANSIJE

„Bavljenje porodičnim kompanijama pružilo mi je osećaj da zaista mogu nešto da promenim tj. da doprinesem našem društvu, makar na mikro nivou. Iako i rad za  globalne kompanije ima dobrih strana,  sada ipak neposrednije vidim rezultate rada, vidim kakvu korist on može da donese ljudima. To je nezamenljiv osećaj.“

B&F: Karijeru ste započeli u jednoj velikoj advokatskoj kući. Šta je prvo što ste tu naučili?

Milovan Zvijer: Ako odmah krenem sa pravnim temama bojim se da niko neće nastaviti da čita ovaj tekst. Šalu na stranu, u njoj sam se, pre svega, upoznao sa visokim standardima rada i značaju timskog rada za korporativnu advokaturu. Takođe, nadam se da sam stekao veštinu koja je neophodna svim mladim advokatima – da postave jasne granice prema svom najbližem okruženju i da se ne boje da kažu „ne znam“. Kada sam počinjao da radim ovaj posao, rodbina, prijatelji i poznanici često su od mene tražili pravne savete za različite životne situacije koje su ih snašle, od saobraćajnih prekršaja, preko složenih imovinskih odnosa, pa do ličnih problema poput razvoda. A jedan pravnik ne može da zna sve to. Postoje različite oblasti prava za koje se pravnici specijalizuju. Bolje je da tu činjenicu odmah objasnite bliskim ljudima, nego da stalno glumite SOS telefon, jer vam se može desiti da imate najbolje namere, ali da tim najboljim namerama ne pomognete ni sebi ni drugima.  

B&F: Zašto ste se opredelili za privredno pravo?

Milovan Zvijer: To baš i nije bila moja odluka, već više sticaj okolnosti. U  vreme kada sam počinjao sa radom velike privatizacije su se odvijale u našoj zemlji i ja sam imao sreću da, kao deo timova, pomaže i istovremeno učim o akvizicijama. Tih ranih dvehiljaditih korporativna advokatura je u Srbiji na neki način nastajala, pa sam se i ja bavio tom oblašću. To iskustvo mi je pomoglo da razumem kako razmišljaju ne samo ljudi u korporacijama, već i manji domaći preduzetnici. Bio sam u prilici da pratim neka značajna ekonomska kretanja na tržištu, među njima i ona koja su ukazivala da kod nas predstoji promena vlasništva u porodičnim kompanijama.

B&F: Pre nego što ste počeli da radite sa porodičnim kompanijama i sami ste postali preduzetnik. Koliko vam je sopstveno preduzetničko iskustvo pomoglo u tom poslu?

Milovan Zvijer: Ova dva događaja nisu bila međusobno uslovljena. Naime, pre desetak godina sam osetio da mi treba neki novi profesionalni izazov te sam sa trojicom kolega i prijatelja iz detinjstva osnovao kancelariju Four Legal, iako sam bio svestan da nije pametno ulaziti u poslovnu saradnju sa bliskim ljudima. Međutim, uspeli smo i da očuvamo naše prijateljstvo i da razvijemo posao, i drago mi je da smo sada okruženi sa još 20 saradnika, advokata i advokatskih pripravnika.

Otvaranje sopstvene kancelarije za nas četvoricu nije bilo vatreno krštenje, jer advokatura je sama po sebi jedan vid preduzetništva. Mi smo već znali kako da steknemo klijente, kako da održavamo  odnose sa njima i kako da uspešno finalizujemo posao. Da budem precizniji – imali smo tačno onoliko znanja koliko nam je bilo potrebno. Iz prethodnog iskustva sam naučio da je za preduzetništvo neznanje podjednako važno kao i znanje. Jer, da su preduzetnici prilikom osnivanja svojih firmi znali o izazovima preduzetništva ono što znaju godinama nakon započinjanja biznisa, sigurno da se jedan deo njih ne bi upustio u tu avanturu.

B&F: Šta bi ih naviše obeshrabrilo?  

Milovan Zvijer: Da biste bili preduzetnik vi uopšte ne morate biti stručnjak za ekonomiju, ali morate biti spremni da preuzmete rizik. A što više znate detalja o pojedinim rizicima, to ćete imati manje hrabrosti da se u njih upustite. Ranije, kada su u Jugoslaviji ljudi osnivali prva privatna preduzeća, nisu mnogo razmišljali o rizicima jer su u preduzetništvo mahom kretali iz nužde. Kao ilustraciju navešću vam jedan primer. Tokom procesa generacijske tranzicije u jednoj kompaniji sin je nadahnuto upitao majku šta ona misli da je bila vizija njegovog oca kada je započinjao posao i dobio vrlo jednostavan odgovor – da zaradi platu. Tadašnji preduzetnici nisu imali neke grandiozne planove za budućnost niti altruističke želje da menjaju svet, to je bila borba za opstanak. Srećom, danas je drugačije. Sve više ljudi se odlučuje za preduzetništvo jer to žele, što smatram jednom od najpozitivnijih promena u našem društvu.

B&F: Šta je Vas nadahnulo da napravite profesionalni zaokret i počnete da radite sa porodičnim kompanijama?

Milovan Zvijer: U vreme kada je nastajao Four Legal bio sam svestan da ne želim više da radim na primer parnice, da želim da dodatno suzim svoje polje delovanja, pa sam tražio nešto što bi me ispunjavalo i profesionalno i lično. Jedan moj prijatelj je tada razvijao „Biznis berzu“, portal koji je spajao mikro i mala preduzeća sa potencijalnim kupcima i investitorima. Pratio sam njegov rad i išao sa njim na razne konferencije o promeni vlasništva u firmama. Tako sam upoznao Borisa Vukića, koji je prvi u našem regionu počeo da pruža savetodavne usluge porodičnim kompanijama. Odmah smo „kliknuli“, i kao ljudi i kao poslovni saradnici koji se trude da porodičnim kompanijama pomognu prilikom prenosa upravljanja i vlasništva sa jedne na drugu generaciju.  

B&F: Zašto je taj proces toliko komplikovan?

Milovan Zvijer: Za razliku od Zapada gde privatne kompanije postoje jako dugo i mnogo ranije su utvrđena pravila po kojima se odvija međugeneracijski prenos vlasništva, u savremenoj  Srbiji one posluju tek dve do tri decenije. To znači da se mnogi osnivači tek sada približavaju starosnoj granici za penziju. Ovde govorimo o ljudima koji najčešće celokupno poslovanje svoje kompanije imaju „u malom prstu“. Ali, kako da sva ta znanja iz „malog prsta“ prenesu novim direktorima ili vlasnicima, posebno u situaciji kada za to nije bilo primera u bliskom okruženju, niti stručnih radova na tu temu?

Boris Vukić i ja se trudimo da pomognemo porodičnim kompanijama da iz firmi koje su  osnivači vodili više intuitivno nego strateški, prerastu u sistem koji će poslovati po unapred utvrđenim pravilima, sa jasnom organizacionom strukturom. Pri tome, moramo da vodimo računa ne samo o dugovečnosti tih kompanija, već i o osećanjima i potrebama svih zainteresovanih strana. To znači da je, pored stručnih znanja, za rad sa porodičnim kompanijama potrebna i emotivna inteligencija i empatija. Zato sam, između ostalog, završio i obuku za medijatora. Jer nije sve u zakonima, nešto je i u ljudima.

B&F: Koliko je, pored dobrobiti kompanije, važno voditi računa i o dobrobiti osnivača i naslednika?

Milovan Zvijer: Kao što rekoh, ovaj posao ne čine samo brojke i slova, već i ljudski odnosi. Recimo, jako je važno da znate kako da steknete poverenje osnivača kompanija. Ti ljudi su godinama, pa i decenijama, ulagali u razvoj svojih firmi ne samo finansijski, već i emotivno. Zato im je teško da rukovođenje preduzećem prepuste drugima, čak se često i nerado otvaraju i prema konsultantima koji im pomažu u tom procesu.   

Međutim, nisu bitni samo oni, već svi pojedinci koji su uključeni u poslovanje porodičnih kompanija, a to su zaposleni u kompanijama i ostali članovi porodice osnivača. U razgovoru sa osnivačima i naslednicima, pored poslovnih informacija često čujemo i priče iz njihovog privatnog života. Tako ih mnogo bolje upoznam i postanu mi nekako bliski, ali to nipošto ne sme da utiče na naš rad. Ovaj posao ne dozvoljava da budete samo na strani jedne osobe, već pre svega na strani kompanije sve u cilju povećavanja verovatnoće da ona dugo i uspešno posluje i da uspešna generacijska tranziciji tome doprinese. Treba tražiti ne najbolje rešenje za nekoga, već dovoljno dobro rešenje za sve.  

To je važno iz više razloga, ali izdvojiću glavni - u pitanju je šira društvena odgovornost. Naime, ako naslednici nekog stana ne mogu da se dogovore kako će ga podeliti i da li će ga prodati, to uglavnom neće naneti štetu drugima. Ali ako ljudi koji nasleđuju preduzeće ne mogu da se dogovore po kojim principima će ono raditi ubuduće, ta firma ima velike šanse da propadne, što ima mnogo šire posledice, po njene zaposlene, dobavljače, banke i druge učesnike na tržištu.

B&F: Šta je najveća prepreka da se uspešno prenese upravljanje i  vlasništvo sa jedne na drugu generaciju?   

Milovan Zvijer: Nedostatak komunikacije. U velikom broju porodica i kompanija se ne priča mnogo o budućnosti. Previše toga se podrazumeva i očekuje, a premalo se razgovara o  željama svih članova porodice. Te želje mogu biti vrlo različite. Ima dece koja ne žele da idu stopama svojih roditelja, a ima i one kojima to jednostavno ne leži. No, svi ovi izazovi mogu da se reše ako se o njima razgovara, tako što će se voditi računa o potrebama svih članova porodice i o potrebama kompanije.  

B&F: Iako ste pravnik, Vi ste u ovom razgovoru mnogo više pričali o ljudima, nego o pravnim procedurama. Zašto?

Milovan Zvijer: Tako je na mene uticao rad sa porodičnim kompanijama. Umesto često depersonalizovane komunikacije sa korporacijama, sada razgovaram direktno sa vlasnicima biznisa i članovima njihovih porodica. Kada sam ulazio u ovu oblast, nisam očekivao da ću čuti toliko ličnih priča i upoznati toliko sjajnih preduzetnika sa kojima ću održati kontakt i nakon završetka poslovne saradnje. Možda će zvučati pretenciozno, ali mislim da sam sa nekima od njih razvio čak i iskrena prijateljstva.

To nije jedina prednost ovog posla. Bavljenje porodičnim kompanijama pružilo mi je osećaj da zaista mogu nešto da promenim tj. da doprinesem našem društvu, makar na mikro nivou. Iako i rad za globalne kompanije ima dobrih strana,, sada ipak neposrednije vidim rezultate rada, vidim kakvu korist on može da donose ljudima. To je nezamenljiv osećaj. 

Razgovor vodila Marija Dukić, preuzeto sa Milovan Zvijer, advokat, partner u advokatskoj kancelariji Four Legal: Nije sve u zakonima, nešto je i u ljudima - Biznis i Finansije (bif.rs)