Profesionalno upravljanje porodičnom imovinom

 

ŠTA JE ALOKACIJA IMOVINE?

Postoji li neki tajni recept za uspeh u investiranju i upravljanju imovinom na duge staze?

Postoji, i taj recept se zove alokacija imovine.

Ona je glavni uzrok i kratkoročnih fluktuacija portfolija i njegovog dugoročnog prinosa.

Alokacija predstavlja miks četiri osnovne vrste imovine:

  • akcije;

  • obveznice;

  • gotovina (novac u banci, blagajnički i trezorski zapisi);

  • alternativna ulaganja (privatne nekretnine, privatni biznis, zlato, kriptovalute i sl).

ŠTA JE WEALTH MANAGEMENT?

Profesionalno upravljanje imovinom (wealth management) obuhvaća alokaciju imovine, upravljanje kratkoročnim sredstvima, upravljanje rizikom, te finansijsko planiranje.

Cilj je obezbediti dugoročan rast imovine i ispunjenje finansijskih ciljeva porodice.

ŠTA JE INVESTICIONA POLITIKA?

Nakon što razmislite o finansijskim ciljevima, te napravite popis trenutne imovine i izvora prihoda, trebate odlučiti koje vrste imovine želite imati u portfoliju u budućnosti. 

Investiciona politika je dokument koji definiše ciljeve investiranja i strategije koje će se koristiti za ispunjenje ciljeva.

Ona daje odgovore na pitanja u šta ćete investirati i zašto.

Ako svoj plan ne stavite na papir, detalji će vremenom postati nejasni, a može se desiti da i zaboravite prvobitni plan, ili da prečesto menjate mišljenje; s druge strane, kada svoje planove zapišete, moći ćete ih se pridržavati. 

ŠTA INVESTICIONA POLITIKA TREBA OBUHVATITI?

Family Business Advisory konsultanti u radu sa preduzetničkim porodicama vode proces tako da se već na prvom listu investicione politike pokriju ona najvažnija pitanja.

Ovo su neka od pitanja za koje je uobičajeno da se definišu investicionom politikom.

  1. U slučaju da se porodica pojavljuje kao investitor, na koji način će se donositi odluke unutar porodice? Ko je ispred porodice ovlašten za komunikaciju sa brokerima i drugim spoljnim saradnicima?

  2. Koja je svrha investiranja, kvantifikovani cilj i vremenski horizont? Koji je period u kojem investirana sredstva neće biti potrebna? Npr. moramo uštedeti 200.000 evra u narednih 15 godina kako bismo deci platili studij u inostranstvu. 

  3. Da li se od investicije pored povećanja glavnice u isto vreme očekuje i generisanje redovnih prihoda? Npr. potrebno je 5.000 evra mesečno za tekuće troškove.

  4. Kolika je tolerancija na rizik? Npr. ako vrednost akcija u koje se investiralo privremeno padne 40%, da li će investitor čekati da se cena oporavi ili će hteti odmah prodati.

  5. Koja su ograničenja prilikom investiranja? Npr. zbog porodičnih vrednosti se želi izbeći investiranje u duvansku industriju, ili se zbog poreskih razloga izbegavaju akcije kompanija koje isplaćuju dividendu.

  6. U koje vrste imovine (akcije, obveznice, gotovina, nekretnine, zlato, privatni biznis, startupi, kriptovalute…) i u koja geografska područja će se investirati, te u kom omeru? Koje vrste imovine ne želimo u portfoliju?

  7. Na koji način će se portfolio rebalansirati? Npr. kako bi se zadržali definisani omeri između različitih vrsta imovine, jednom godišnje će se prodati deo imovine čija je vrednost porasla, a dokupiti ona imovina čija je vrednost pala.

  8. Šta su odgovornosti i ovlaštenja finansijskog savetnika i brokera?

  9. Kako će se nadgledati troškovi upravljanja portfolijom (npr. broker, banka, upravljanje fondom…)?

  10. Koliko često će se investiciona politika revidirati?